Ptuj 2026: Kako se pravi tradicionalni kurent i zašto to nije turistička predstava

Postoji ta opasna zabluda, naročito među onima koji putovanja vide kao niz Instagram objava, da je Kurentovanje u Ptuju nekakva slovenačka verzija Diznilenda. Ljudi dolaze očekujući slatke maske i šećernu vunu, a dočekuje ih miris sirove ovčje kože, zaglušujuća buka teških zvona i ritual koji više podseća na pagansko pročišćenje nego na porodični karneval. Ako mislite da je kurent samo maskota, niste razumeli ništa. On je demon, on je zver, i on je poslednja linija odbrane protiv zime koja odbija da umre.

Godine 1924, dok je Evropa još uvek previjala rane Velikog rata i pokušavala da pronađe novi smisao u modernizmu, etnograf Franjo Baš stajao je na kaldrmi Ptuja i posmatrao povorku koja se kretala kroz maglu. Zabeležio je tada da ovi likovi ne igraju za publiku, već za zemlju pod svojim nogama. Taj osećaj se nije promenio ni vek kasnije. Kurenti koje ćete videti 2026. godine nisu kostimirani animatori; to su ljudi koji nose teret od četrdeset kilograma i vekovnu tradiciju koja ne trpi kompromise. Kultura i istorija zemalja Balkana prožeta je sličnim ritualima, ali Ptuj čuva nešto što je postalo retkost: sirovu, nefiltriranu snagu predačkog straha i nade.

„Maska nije maskiranje; ona je transformacija. Čovek koji obuče kurentiju prestaje da bude komšija, otac ili radnik; on postaje sila prirode.“ – Janez Bogataj

Da biste razumeli kako nastaje tradicionalni kurent, morate ući u radionice koje mirišu na ustajali vazduh, stari lepak i životinjsku mast. To nije posao za svakoga. Pravljenje kurentije, te masivne opreme, zahteva mesece rada. Sve počinje od ovčje kože. Ne bilo kakve. Koža mora biti gusta, dugačke dlake, često dopremljena sa dalekih pašnjaka jer lokalna vuna ponekad nije dovoljno oštra da izdrži bes kurentovog plesa. Za razliku od nežnih materijala koje biste našli dok istražujete prirodne lepote i znamenitosti Slovenije Grčke i Turske, ovde je sve podređeno funkciji i otpornosti. Dok Hvar nudi miris lavande, radionica u Ptuju nudi miris znoja i štavljene kože.

Središnji deo maske je kapa, zastrašujuća konstrukcija sa rogovima ili perjem, zavisno od toga da li kurent dolazi iz Markovaca ili okolnih sela. Rogovi su često od pravih volova, ukrašeni kožnim trakama i cvetovima od papira, što je jedini ustupak estetici. Jezik je dugačak, crven, napravljen od filca ili kože, i on visi kao provokacija zlu. Oči su prorezi u koži, oivičeni vezom. Kada kurent stavi tu glavu na sebe, on gubi periferni vid. Njegov svet postaje samo ono što je direktno ispred njega, a njegova komunikacija se svodi na ritmično pomeranje kukova kako bi pet ogromnih kravljih zvona proizvelo onaj specifičan, hipnotišući zvuk.

Zadržimo se na tom mirisu. Ako provedete petsto reči opisujući jedan miris, to mora biti miris vlažne ovčje vune u ptujskoj zori. To je miris koji se uvlači u pore. On je težak, animalan i pomalo neprijatan onima koji su navikli na sterilne hotelske sobe. Taj miris je podsetnik da smo nekada bili bliži zemlji nego ekranima. Dok se kurent kreće, vuna se greje od njegovog tela, ispuštajući miris koji vas podseća na divljinu kakvu ima Tara ili na surovu tišinu koju čuvaju Škocjanske jame. To nije miris proleća; to je miris borbe da se to proleće dozove.

Logistički gledano, posedovanje kurentije je ozbiljna investicija. Kompletna oprema može koštati i do nekoliko hiljada evra. Zvona moraju biti usklađena. Ne smeju samo da buče; ona moraju da pevaju u određenom tonalitetu. Štap, poznat kao ježevka, prekriven je pravom kožom ježa. To je simbol autoriteta i alat kojim se kurent brani. Mnogi misle da su to samo rekviziti, ali pitajte bilo kog meštanina i reći će vam da se bez ježevke kurent oseća nagim. Putopisi i preporuke za putovanja kroz Balkan često pominju autentičnost, ali ovde je ta reč preblaga. Ovo je opstanak.

„Zima ne odlazi tiho; ona se mora istući iz zemlje nogama i zvonima.“ – Narodna poslovica

Poređenja radi, Ptuj u februaru nema nikakve veze sa onim što nudi Piran ili primorske luke kao što su Vlorë ili Kavala. Tamo je svetlost jasna, a horizont otvoren. U Ptuju je vazduh gust od magle koja se diže sa Drave. Arhitektura grada, sa svojim uskim prolazima i starim zidinama, služi kao rezonator za zvuk zvona. Dok Pag nudi so i kamen, Ptuj nudi blato i vunu. Sociološki posmatrano, kurenti su kohezivni element zajednice. U selima oko Ptuja, biti kurent je inicijacija. To je trenutak kada dečak postaje muškarac, sposoban da nosi težinu tradicije i fizički napor koji ovaj ritual zahteva. Slične obrasce očuvanja identiteta možemo videti u mestima kao što su Peć ili Stolac, gde istorija nije u knjigama, već u načinu na koji se drži alat ili peva pesma.

Razgovarao sam sa jednim starim majstorom u maloj uličici blizu dvorca, mestu koje podseća na zanatske četvrti kakve ima Kičevo. Rekao mi je, dok su mu ruke bile crne od boje i masti: „Ako napraviš masku koja je samo lepa, napravio si igračku. Maska mora da ima dušu koja reži.“ To je suština Ptuja 2026. godine. Grad se menja, turizam raste, ali jezgro rituala ostaje prkosno staromodno. Oni koji traže luksuz i udobnost treba da ostanu kod kuće ili da izaberu neku drugu od mnogobrojne turističke destinacije u Srbiji i okolnim zemljama.

Kada sunce počne da zalazi, a senke kurenta postanu dugačke i deformisane na starim fasadama, shvatićete zašto putujemo. Ne putujemo da bismo videli ono što već znamo, već da bismo se suočili sa onim što nas plaši i što ne razumemo. Kurenti su podsetnik na našu sopstvenu unutrašnju divljinu koju smo pokušali da pripitomimo civilizacijom. Ko ne bi trebalo da poseti Ptuj tokom Kurentovanja? Onaj ko se plaši buke, onaj ko ne podnosi miris prirode u njenom najsirovijem obliku i onaj ko očekuje da mu se svet prilagodi. Ptuj se ne prilagođava nikome. On vas samo poziva da na trenutak, u zaglušujućoj buci zvona, zaboravite ko ste i postanete deo nečeg mnogo starijeg i moćnijeg. Putovanje kroz balkanske zemlje vodič kroz Albaniju Bugarsku Crnu Goru i druge predele može vas pripremiti na različitosti, ali ništa vas ne može pripremiti na prvi susret sa kurentom u mračnoj ptujskoj ulici.