Jutro koje miriše na naftu i so: Buđenje u Sarandi
Sat je šest ujutru. Saranda se u ovo doba ne budi uz pesmu ptica, već uz reski zvuk starih Mercedesovih motora i miris jeftinog dizela koji se meša sa isparenjima Jonskog mora. Turisti koji traže sterilni luksuz ovde će ostati gladni. Saranda je grad u stalnom sukobu sa samim sobom, arhitektonski haos koji podseća na Bursa predgrađa ili betonske slojeve koje možete videti kada se analiziraju turističke destinacije u Srbiji i okolnim zemljama. Stojim na betonskom molu dok se sunce penje iznad brda. Stari ribar po imenu Agim, čije je lice ispisano borama kao karta Prokletija, gleda u more i pruža mi čašicu rakije koja peče kao sećanje na 1997. godinu. Rekao mi je: More ne mari za ove hotele koji niču preko noći. Ono je bilo ovde pre betona, biće i posle nas. Agim poznaje svaku struju, svaku stenu i svaku prevaru koju ovaj grad nudi onima koji misle da su ga osvojili rezervisanjem ležaljke.
„Albanija je zemlja koja se može razumeti samo ako je pogledate pravo u oči bez treptanja.“ – Edith Durham
Prvi dan: Butrint i Ksamil, između mita i turističkog masakra
Prvi dan vaše ekspedicije mora početi rano, pre nego što horde turista iz kruzera preplave uske puteve. Butrint nije samo arheološko nalazište, to je slojevita istorija koja vas udara u lice. Dok hodate kroz poplavljene teatre, miris stajaće vode i borovine podseća na Nafplio, ali sa mnogo mračnijim tonom. Ovde su Grci, Rimljani i Mlečani ostavili svoje kosti. Ova lokacija je ključni deo onoga što nudi kultura i istorija zemalja Balkana. Nakon Butrinta, put vodi u Ksamil. Ako ste očekivali raj sa razglednice, pripremite se za šok. To je mesto gde se prirodna lepota davi u šumi suncobrana. Ipak, ako se odmaknete od glavnih plaža, naći ćete uvale gde more ima boju tečnog tirkiza, slično onome što nude prirodne lepote i znamenitosti Slovenije, Grčke i Turske. Kafa u lokalnoj kafani, gde stolice još uvek nose tragove prošlih decenija, koštaće vas tek koji lek, ali će vam doneti uvid u pravu Albaniju koja polako nestaje pod pritiskom evra.
Drugi dan: Đirokastra i Plavo oko, tvrđave od kamena i vode
Drugi dan je posvećen unutrašnjosti. Put ka Đirokastri vodi preko prevoja koji će testirati vaše kočnice i živce. Đirokastra je grad srebra i kamena, dom Ismaila Kadarea i Envera Hodže. Arhitektura je ovde surova, siva i dostojanstvena, slično kao stari delovi grada Plovdiv ili strme ulice koje ima Pljevlja u svojim najstarijim četvrtima. Svaki kamen u Đirokastri je ručno klesan, a krovovi od škriljca sijaju pod vrelim suncem kao krljušt zmaja. Ovde se ne žuri. Ručak u restoranu koji gleda na dolinu Drina mora uključivati qifqi, tradicionalne kuglice od pirinča. Kada se vraćate ka obali, svratite do Plavog oka (Syri i Kalter). To je rupa u zemlji iz koje kulja ledena voda neverovatne snage. Ljudi skaču u nju uprkos zabranama, tražeći trenutak istine u vodi koja je hladna kao zima u gradu Cluj-Napoca.
„Balkanska istorija je previše teška za njenu geografiju.“ – Winston Churchill
Treći dan: Rivijera koju su zaboravili, Borsh i Lukova
Trećeg dana zaboravite na fensi barove Sarande. Krenite na sever. Put koji vijuga iznad mora podseća na najlepše delove koje nudi Đerdap, ali sa stalnim prisustvom slane izmaglice. Borsh je mesto gde maslinjaci dodiruju more. Ovde nema betona, samo kilometri šljunka i slobode. Za razliku od haosa koji nude Bukurešt ili Sofija tokom leta, ovde ćete naći tišinu koju prekida samo zvuk zrikavaca. Ručak u restoranu pored vodopada u Borshu je obavezan. Ovde jagnjetina na ražnju miriše na planinske trave i drvo masline. Na povratku, prođite kroz selo Lukova. To su strme ulice i stare žene u crnini koje vas posmatraju sa sumnjom i mudrošću. To je pravi duh koji opisuju putopisi i preporuke za putovanja kroz Balkan. Ovaj deo obale je surov, nepredvidiv i prelep na način na koji su to Knjaževac ili Gostivar u svojim skrivenim kutovima, daleko od glavnih saobraćajnica.
Zaključak: Zašto Saranda 2026. godine?
Saranda do 2026. godine verovatno neće postati bolja u urbanističkom smislu, ali će postati važnija kao svedočanstvo o vremenu tranzicije. Ona je haotični amalgam nade i pohlepe. Ako tražite savršenstvo, idite negde drugde. Ako tražite život u njegovom najsirovijem obliku, ovo je mesto za vas. Putovanje kroz balkanske zemlje: vodič kroz Albaniju, Bugarsku, Crnu Goru i druge uvek će vas dovesti do ove tačke gde se sudaraju planine i more, prošlost i budućnost. Saranda se ne voli na prvi pogled, ona se zarađuje strpljenjem i gutanjem prašine na sporednim putevima. Ko god želi da vidi Balkan bez maski, mora doći ovde, popiti kafu sa ribarima i osetiti miris zapaljenog smeća i najlepšeg jonskog sumraka istovremeno.