Šest sati ujutru: Hladnoća koja miriše na vunu i rakiju
Ptuj u februaru nije mesto za one koji traže udobnost. Dok se prvi zraci sunca probijaju kroz maglu koja se diže sa reke Drave, grad deluje napušteno, ali to je samo prividna tišina. U uskim ulicama čuje se zvuk koji podseća na daleku, prigušenu grmljavinu. To nisu koraci, to je težina istorije koja se kotrlja po kaldrmi. Ptuj je najstariji grad u Sloveniji, ali tokom Kurentovanja, on prestaje da bude administrativni centar i postaje arena za paganski ritual koji ne mari za moderne kalendare. 2026. godina donosi posebno izdanje festivala, a ja sam ovde da vam kažem da zaboravite sve što ste mislili da znate o karnevalima. Ovo nije Rio, niti je Venecija sa svojim svilenim maskama. Ovo je znoj, miris vlažne ovčije vune i gvozdeni zvuk zvona koji vam fizički pomera unutrašnje organe. Dok posmatramo kako se mrak povlači, shvatamo da su prirodne lepote i znamenitosti Slovenije, Grčke i Turske često u senci ovih duboko ukorenjenih tradicija koje preživljavaju uprkos globalizaciji.
Stari kolar po imenu Marko, čije su ruke ispucale kao kora vekovnog hrasta, sipao mi je čašicu domaće viljamovke dok smo stajali u njegovoj radionici u senci ptujskog zamka. ‘Vidiš ovaj ježev štap?’, upitao me je, pokazujući na ježevku ukrašenu šarenim trakama. ‘Mnogi misle da je to samo ukras za turiste. To je oružje protiv zime, protiv mraka koji se uvuče u ljude tokom dugih noći. Kurent ne hoda, on korača kroz vreme. Kad obučeš tu kožu, ti više nisi Marko ili Jože. Ti postaješ zemlja koja se budi.’ Ta rečenica mi je odzvanjala u glavi dok sam posmatrao prve grupe kurenta kako se okupljaju. Njihova pojava je zastrašujuća i fascinantna u isto vreme. Pet ogromnih kravljih zvona vezanih oko struka stvaraju buku koja bi, prema narodnom verovanju, trebalo da otera smrt i prizove proleće. To je kultura i istorija zemalja Balkana u svom najsirovijem, najiskonskijem obliku, preživela kroz vekove hrišćanstva i socijalizma.
„Kurent je biće praga, biće koje stoji na granici između sveta živih i sveta mrtvih, između zime i proleća.“ – Janez Bogataj
[image_placeholder_1]
Podne: Kakofonija gvožđa i crvenih jezika
Do podneva, Ptuj postaje neprepoznatljiv. Program Kurentovanja 2026. godine dostiže svoj vrhunac tokom Međunarodne karnevalske povorke. Hiljade maskiranih likova preplavljuju grad. Pored kurenta, tu su i kopljanici, orači i ‘pustni’ likovi iz svih krajeva Evrope. Ali kurenti su ti koji dominiraju prostorom. Njihove maske, napravljene od kože i ukrašene jezicima od crvene čoje koji vise do grudi, podsećaju na nešto što biste pre očekivali da vidite u nekom ritualu u Bitola ili Priština nego u srcu moderne Evropske unije. Postoji određena surovost u njihovom pokretu. Oni skaču u ritmu, zamahujući telima tako da zvona proizvode sinhronizovanu buku koja ulazi u kosti. Za razliku od mirne tišine koju nude Plitvička jezera ili spokojne atmosfere koju ima Herceg Novi u rano proleće, Ptuj u februaru nudi haos koji pročišćava.
Gledajući te figure, čovek ne može a da ne povuče paralelu sa drugim mestima gde istorija još uvek diše. Ovo nije Sighișoara sa svojim utegnutim fasadama, niti Brašov gde je komercijalni turizam skoro potpuno progutao mit. U Ptuju, ritual je i dalje važniji od posmatrača. Program za 2026. predviđa učešće preko 3000 kurenta, što je rekordan broj. Svaki od njih nosi opremu tešku preko 30 kilograma. Zamislite taj napor. To nije zabava, to je pokora. Dok prolaze pored vas, miris znoja i sirove kože je toliko intenzivan da vas na trenutak vraća u neko drugo vreme, pre nego što su gradovi postali sterilni i mirisali na kafu iz automata. Čak i Solun ili Veliko Tarnovo, gradovi sa ogromnim istorijskim slojevima, retko uspevaju da zadrže ovakav nivo paganskog intenziteta usred grada.
Popodne: Forenzička revizija festivala i logistika opstanka
Ako planirate posetu Kurentovanju 2026, budite spremni na logistički izazov. Ptuj je mali grad, a interesovanje je ogromno. Cene su, očekivano, porasle. Tradicionalna krofna, poznata kao ‘krof’, koja je nekada koštala simbolično, sada dostiže cenu od tri do četiri evra na glavnom trgu. Ali to je krofna koju vredi pojesti, punjena džemom od kajsija i posuta prah šećerom koji vam se lepi za lice dok pokušavate da se probijete kroz masu. Pivo i kuvano vino teku u potocima, ali nivo agresije je neobično nizak. Postoji neko prećutno poštovanje prema ritualu. Parking je praktično nemoguće pronaći u centru grada. Savetujem vam da vozilo ostavite na periferiji i koristite organizovane šatlove ili jednostavno pešačite. Ptuj se najbolje doživljava kroz tabane, ne kroz prozor automobila. Smeštaj u samom gradu je rasprodat mesecima unapred, pa su Maribor ili čak obližnja mesta u Hrvatskoj realnija opcija za one koji traže turističke destinacije u Srbiji i okolnim zemljama kao bazu za svoje istraživanje.
„Tradicija nije obožavanje pepela, već očuvanje vatre.“ – Gustav Mahler
Za razliku od sterilnih muzejskih postavki u gradovima kao što su Pljevlja ili nekih delova Çanakkale gde je istorija ograđena žicom, ptujska tradicija je prljava i živa. Na svakom koraku nailazite na kurente koji se odmaraju, skinutih maski, puše cigarete i piju hladno pivo dok im se para diže sa glava. To su obični ljudi: automehaničari, programeri, prodavci. Ali tokom tih deset dana februara, oni su čuvari nečeg mnogo starijeg od njihovih dnevnih poslova. Program festivala 2026. uključuje i brojne etno radionice gde možete naučiti kako se prave maske, ali nemojte se zavaravati: niko vam neće otkriti prave tajne. One se prenose šapatom, u krugu porodice, baš kao što se čuvaju stari običaji u planinskim selima Balkana.
Sumrak: Spaljivanje tame i odlazak demona
Kako se sunce spušta iza ptujskog zamka, atmosfera se menja. Buka zvona postaje nekako melanholična. U 2026. godini, završna ceremonija spaljivanja Pusta zakazana je za poslednji utorak pre Čiste srede. To je trenutak katarze. Pust, lutka koja simbolizuje sve loše iz prethodne godine, predaje se plamenu. Dok vatra guta slamu i tkaninu, masa utihne. To je trenutak kada shvatite zašto ljudi putuju. Ne da bi videli nove stvari, već da bi osetili stare istine. Putopisi i preporuke koje čitamo često preskaču ovaj osećaj nelagode i strahopoštovanja pred vatrom, fokusirajući se na hotele i restorane. Ali ovde, dok pepeo leti ka mračnom nebu, Ptuj ponovo postaje onaj stari, tihi grad. Kurenti polako nestaju u senci, skidajući svoja zvona koja će ćutati do sledeće godine.
Ko ne bi trebalo da poseti Kurentovanje? Oni koji se plaše buke, oni koji ne podnose miris stoke i oni koji traže sterilnu, Instagram-ready atmosferu. Ovo je festival za one koji razumeju da je život krug, da zima mora da umre da bi proleće došlo, i da su naši preci znali nešto o prirodi što smo mi, u svojim klimatizovanim kancelarijama, davno zaboravili. Dok se vraćam ka svom smeštaju, kroz glavu mi prolaze slike svih onih maskiranih lica. Ptuj nas podseća da smo svi mi, na neki način, kurenti, koji pokušavaju da svojim malim zvonima oteraju mrak iz sopstvenih života. Vidimo se 2026. godine, ako budete imali hrabrosti da stanete pred rogove.